Noć. Jaka kiša. Mladić vozi automobil po putu koji vodi kroz šumu. Odjednom, ugleda kraj puta devojku koja je lagano išla u smeru kojim se i mladić kretao. Potpuno pokisla, ona je laganim koracima preskakala lokve na putu,a onda se u trenu okrenula prema farovima dolazećeg automobila. Mladić zaustavlja vozilo, ponudi devojci prevoz, a kada je ona ušla u kola, daje joj i jaknu da se ogrne. Devojka je bila veoma pristojna i stoga mladić odluči da je dobaci do njene kuće.

Kada su, posle dvadesetak  minuta, došli do jedne stare kuće za koju saputnica reče da je njeno prebivalište, ona se zahvali na vožnji, nesmeši se i izađe iz automobila. Mladić krene svojoj kući i usput se priseti da mu je jakna ostala kod nepoznate devojke - odluči da sutra dođe po nju.

Kada je idućeg prepodneva zakucao na vrata trošne kuće, očekivao je da ponovo ugleda mladu ženu koju je sinoć vozio. Međutim, vrata mu otvori neka starija žena i upita ga šta želi. Kada je mladić zamoli da pozove svoju ćerku, odnosno devojku koja stanuje u kući, starica se namah rastuži i pozove mladića da uđe. Čim je ušao, on na kaminu ugleda fotografiju devojke koju je sinoć dopratio do kuće. Ženu, koja je u međuvremenu donela posluženje, upita gde je devojka sa slike. Na to mu žena objasni da je devojka poginula pre deset godina.

- Baš juče je bila godišnjica pogibije, reče ona.

Zapanjeni mladić ostao je bez reči. Žena ga uhvati za ruku i odvede do devojčinog groba koji se nalazio u krajnjem delu obližnje bašte. Na grobu se vijorila jakna. Pogađate koja.

Čovek u automobilu ugleda na putu trudnicu koja stopira. Poveze je, a ona kroz nekoliko minuta dobije trudove. Vozač sedne na gas i u rekordnom roku stigne do bolnice. Žena se namah nađe na nosilima i na njima i rodi dete. Kada su je kasnije, zbog zvanične dokumentacije pitali ko je otac deteta, ona navede ime čoveka koji ju je povezao do bolnice.

On, zaprepašćen ovakvom drskošću, odbije ovakvo „očinstvo“ i ceo slučaj se nađe na sudu. Medicinskim ispitivanjima dokazano je da on nije otac dotične bebe. Štaviše, on uopšte nije mogao da bude otac jer su lekari utvrdili da je oduvek sterilan.

Time je ovaj slučaj na sudu okončan, ali je javnost očekivala da uskoro započne jedan novi – naime, čovek je kod kuće imao ženu i tri sina. Očigledno je da je njegova supruga svojevremeno malo više radila „prekovremeno“ ili, kako se to kaže u žargonu – dvokrevetno!

Spiker – voditelj u radiju Beograd 202 dobija tekst teleksa koji bi trebalo da pročita za desetak minuta u program. Bilo je to prilično davno, pre više od 20 godina, u vreme kada se mnogo vodilo računa o tome da se slučajno ne pogreši ne samo u tekstu već i u akcentu pojedinih reči u vestima. A telex 202. bila je jedina zvanična informacija o zbivanjima u zemlji i svetu i emitovana je na svaka tri sata.

Elem, prva vest u tek dobijenom tekstu teleksa glasila je: Sinoć, oko 19 sati i 30 minuta Turci su se iskrcali na Kipru. Spiker je počeo pažljivo da pregleda ceo tekst kada mu odjednom tonski realizator programa (tonac), koji je uvek dobijao kopiju teksta radi uspešne realizacije priloga, dobaci: Pazi da ne pročitaš »kurci« umesto »Turci«.

Spiker mu odgovori: Nemoj da mi to ubacuješ u glavu jer bih mogao da prođem kao reporter koji je u program rekao Milka Šarplaninc! ( I zaista, jedan reporter je pre samo mesec dana na pitanja kolega iz redakcije »odakle se danas direktno uključuje u program« stalno odgovarao »Idem kod Milke Šarplaninc«.

Tadašnja predsednica vlade, veoma uvažena, zvala se Milka Planinc, ali je reporter usled stalnog zbijanja šale, dekoncentrisan, uživo rekao Šarplaninc. Nije to mnogo ljudi zapazilo, ali je primetio urednik i reporter je bio suspendovan na dva meseca).

Vratimo se našim junacima iz događaja koji smo počeli da opisujemo. Tonac, oduševljen što može da zafrkava spikera, nastavi da mu stalno ponavlja: Pazi da slučajno ne izgovoriš »kurci« u program. Spiker uđe u voditeljsku sobu, stavi slušalice, a tonac mu u slušalice preko interfona još jednom uputi istu opomenu. Krene signal teleksa – za desetak sekundi spiker treba da počne da čita tekst. Tonac još jednom, putem interfona, reče spikeru ono što je mogao da čuje samo on u slušalicama, a ne i publika: Pazi da ne kažeš »kurci« u program!

Završi se signal, tonac uključi mikrofon i nastade tajac. Jedna sekunda, dve, tri – ovo je u direktnom programu na radiju prilično dramatična tišina! Napokon, začu se glas spikera koji je otegnuto i usporeno, trudeći se da slučajno ne pogreši, čitao tekst: Sinoć...oko 19 sati...i trideset minuta... T U R C I (oduševljen što nije pogrešio on pokazuje toncu kroz providno staklo studija srednji prst, digne pogled prema njemu i nastavi napamet da završava rečenicu) S U  S E  I S P R C A L I  N A  K I T R U!

Nastaje tajac! Šta je bilo posle toga možete samo da pretpostavite!

Druga današnja priča u vezi je sa izveštajem koji je svojevremeno napisao jedan policajac iz Grocke. Ljudi koji prepričavaju ovu legendu, kunu se da je reč o sjajnom policajcu koji je, međutim, imao izvesnih teškoća sa pisanjem. U jednom njegovom dnevnom izveštaju u vezi sa jednim privođenjem prestupnika doslovce je stajalo:

- Išao sam trasom i smatrao. U visini žbuna začuo sam vanbračno seksualno šuškanje.

Prišo sam i naredio “OBUSTAVI!”

Gornji subjekt mi je reko “Poljubiš me u dupe!”

Dok sam ga privodio u stanicu, sve vreme me je vređao rečima “Ne tuci me druže!”… 

Opis: Popularne i svima zanimljive price koje su uglavnom gotovo nemoguce price za koje se uvek nadje neko ko se kune u njihovu istinitost